НА ОНОМЕ БРЕГУ Јанку Веселиновићу - Владислав Петковић Дис

На ономе брегу што је над животом
тражио сам место где станује срећа,
и ишао дуго окружен лепотом
из предела снова у пределе цвећа.

И ја сам се пео, уздигао горе,
мислио сам да си на највећем вису,
и да плетеш венце, донсиш бокоре,
да си сва у цвећу и самом мирису.

Али та је слика превучена прахом,
и стоји к`о спомен минулих обмана:
ја јој каткад приђем са тугом и страхом,
као драган драгој после многих дана.