РОДОЉУБ - Војислав Илић

Ја сам путник са Вардара,
Где је Српство без слободе;
Ал` сам чуо тужан жубор
И Миљацке, бистре воде.
Видео сам реке обе,
Мој Србине, сужњи робе!

Не хоре се песма тамо
Са лаганих тамбурица,
Суморне су песме њине
И суморна њина лица,
Ал` им језик слатко звони.
Којим зборе милиони.

Они штују обичаје.
Али прошлост више свега,
А уз гусле прослављају
Обилића, Скендербега
И Косово Поље равно,

Где нам паде царство славно.

Надају се и чекају
На минулу славу стару,
Да завришти српски коњиц
На Миљацкој и Вардару -
Надају се, српски сине:
Не превари наде њине!