ЉУБАВ - Милош Црњански

Већ први пут кад си збацила одело
смешан ми беше твој поглед охол.
Већ први пут ми љубав беше само бол.

Већ први пут место да слушах
у зори како се топиш као снег,
ја јурнух у шуме где упада брег,
и гране што покрај јецаху
као моја душа.

У њих сам крио образе моје
топле од твојих груди,
Нежније но руке твоје
биљке сам позно по стиску.

Страсније него на твоје груди
пао сам на њих,
у блудном, безумном вриску.