Застор је пао. Конац драме.
Већ иду кући господа и даме.
А је ли им се комад допао?
По пљеску судећ није пропао.
Признање захвалнога света
Убр`о је познати поета.
Но сада је кућа посве нема.
Ал` какав је то чудан звук
Одјекнуо по празној бини?
То можда једна жица пуче
На некој старој виолини.
Трчећи овим, оним смером
Штакори шушкају партером,
И воња све на старо уље.
Последња лампа већ се гаси.
Не може јадна сјати даље,
Иако пламсати још куша.
То светло беше моја душа.
Већ иду кући господа и даме.
А је ли им се комад допао?
По пљеску судећ није пропао.
Признање захвалнога света
Убр`о је познати поета.
Но сада је кућа посве нема.
Ал` какав је то чудан звук
Одјекнуо по празној бини?
То можда једна жица пуче
На некој старој виолини.
Трчећи овим, оним смером
Штакори шушкају партером,
И воња све на старо уље.
Последња лампа већ се гаси.
Не може јадна сјати даље,
Иако пламсати још куша.
То светло беше моја душа.
Нема коментара:
Постави коментар