СЕЋАЊЕ - Момчило Настасијевић

1

У тиху собицу моју
ђурђевак унесе неко.

И осетих на души
слој заборава сив,

прахом кад време поспе
затурену твар.

2

И видех, у родном крају,
присојем на зелен-брегу,
где леска листава и дрен,

првенце ђурђевке
бела рука тражи.

3

И киту кад набере,
плаветли врвцом је веже,

помирише је снена
и намени је мени.

У тиху собицу моју
ђурђевак унесе неко.