ОН - Момчило Настасијевић

1

Трипут ко прутем
праснуло о врата.

На смртни роди се знак,
да живи мрењем.

2

Син, а копривом,
као кћер је,

трипут, за алчицу од злата,
нажари му баба уво,

и животом као смрћу
да је јак.

3

И од камен му судбине,
и од челик-века,

мекано да паперје,
да златали звек.

4

И да сила му је дата,
бодар из непребола-дубине,

изрони ли,
свима да је за лек.