ИЗ ОСАМЕ - Момчило Настасијевић

1

Остани где си,
и теци као река,
и као дрво расти,
и олујом захуји,
ил` цветај као цвет.

2

У завичају мом
згурени кровови ћуте
и миле воде
и дим по земљи се краде.

3

Зебња је овде,
ослушкују се створ и твар:
у камен заспати јавом,
ил` будно сном
потећи на веке.

4

Ведрину из тла бола, знај,
сише овде корен бол.
И радост недозрела,
или вај,
из патна срца ил вине,
ко птиче зла кад устрели рука,
падне, и крвав остави траг.

5

Остани где си,
и теци као река,
и као дрво расти,
и олујом захуји,
ил` цветај као цвет.