Ана Ахматова

* * * 

Овде све још носи прошлост нетакнуту,

Чак и по машти патина се хвата.

У кући на непроходном путу

Рано се леже и запиру врата.

Тишина се њена сред шумског брлога

Из мутног окна нељубазно цакли.

Овде су некоме с грла омчу смакли

И грдили га мртва после тога.

Беше ли он тмуран ил` весео тајно -

Тек смрт за њ беше достојна штовања.

На плашту фотеље, издртом и сјајном

Његова је сена бивала све мања.

Радују се ноћи сата кукавице.

Говор кукњаве је јаснији од шума.

Кроз отвор видим ја: коњокрадице

Пале огањ испод блиског хума.

И пророка је блиско предсказање:

Ниско, ниско свија се дим лени.

Али, ја за срећу плашим се најмање;

Око грла носим гајтанчић свилени.

1. јануар, 1913.