ПУРИТАНАЦ НА МЕДЕНОМ МЕСЕЦУ - Роберт Блај

Док путујемо југом лишће преплављује фарме.
Дан за даном гледамо све више лишћа
И дрвеће сплетено, свако у загрљају другог.
Мирно множење, а оглашава да никад неће престати
Шуштећи у грмљу; јуче је питала
Колико смо већ дуго на путу.
Тако поподне променисмо нашу руту
И спустимо се на обалу; свуда једно
И исто: рибље и рачје пожудне очи.
Домороци певају о жетви, нуде воће,
А ноћас су мајмуни чучали под дрвећем.
Читаву ноћ ваздух је био напет од повика и играча,
А лањске девице стискале се у лишћу.
Каткад ми на ум дође твоја земља, студна и крепка
И помислим: какав смо месец провели откад напустисмо
Твоју северну земљу која је изгледала ненасељена,
А само ради плођења тела?
Видео сам овде, док се гране преплићу,
Мајмунско фрфљање уз нашу свадбену постељу.