Ана Ахматова

* * * 

Нећемо из исте чаше усном жедном
Пити воду нити гостити се вином.
Нећемо се љубит` када свиће зора,
Нити увече гледати с прозора.
Ти одишеш сунцем, а ја месечином,
Али љубављу још живимо једном.

Са мном је заувек мој верни друг, нежни.
Са тобом весела твоја другарица.
Ја у твоме оку палим страх и немир,
А ти си виновник бледила мог лица.
И од сусрета кратких, неизбежних
Бежимо да би сачували свој мир.

Глас твој у мојим стиховима пева.
У твојим моје дисање се веје.
Постоји ватра коју још не смеје
Заборав да такне нити страх да прене.
О, ти и не знаш како љубе мене
Твоје усне, боје ружиног одсева.

1912.