Оплакује тиха музика предворјем
Испаћене душе тајанствену беду.
Свеже и оштро миришу морем
Са послужавника остриге у леду.
"Пријатељ сам ти", шапуће, а уздисај
Мени се оте када ми рамена
Дотаче тек нежно, и из мене жена
Завапи руку његових загрљај.
Поглед му је поглед мачака и птица.
На јахачице се једре тако гледа.
Испод лаганог злата трепавица
У оку се осмех спокојан огледа.
Напеве сетне сред шумнога плеса
Заколитлани увис диже дим:
"Благослови, боже пресветли, небеса,
Ти си ноћас први пут с љубљеним".
1913.
Нема коментара:
Постави коментар