По дубини дара
Данас ја премашам
Све изворе, сва срца...
Али и по лењости.
Мора која ме мучи
Јединствена је
И ја том јединственом чудовишту
Кажем - Хвала.
То је тако дубоко
Да не знам што говорим,
Да ли говорим
Да ли уопште живим.
У овом оваквом часу
Ништа није пролазно
Ни поезија, ни вријеме.
Да ли сам непобједив
Мада ја то не могу доказати.
Кад кажем - Бог,
Богохулим,
Али и
Припадам, припадам.
Нема коментара:
Постави коментар