МОЛИТВА СВЕТИТЕЉУ САВИ - Јован Дучић

Отачаства нашег Учитељу први,

лучоношо свети, победниче таме,

смилуј се на децу - децу твоје крви,

што у царству мрака Сатанином чаме.

Тешки греси њини безбројни се нижу,

са ужасом страве вуку их у Содом,

пламенови пакла табане им лижу,

кобни удес иде неумитним ходом.

Сулудост из душа истера им Бога,

из срдаца љубав, светлост из разума,

мир, благослов, срећу с огњишта топлога;

- наста пустош духа, помрачење ума.

Светитељу, сиђи са светог престола,

на који те љубав твога рода попе,

креним својим старим трагом апостола,

кад  утреше коров твоје свете стопе.

Отачаством пођи са светачком штаком,

ко кроз пустош некад средовеког мрака,

потребан је прозор нашем дому сваком:

светлост Божјег дана и сунчаног зрака.

Сејачу истине, светлости и знања,

љубави и слоге, поретка и реда,

врати сваког на пут датог му послања,

са животном слашћу да се раду преда:

сељака свом селу, грађанина граду,

жену своме мужу, бритки мач витезу,

босоного, ведро сељаче ка стаду,

сељанчицу смерну девојачком везу.

Мајку ситне деце материнској бризи,

мајстора занату, ратара ка плугу,

учитеља школи, ђаче својој књизи,

а олтару светом Божјег и Твог слугу.

Отачаство прођи, добри духовниче,

планине и равни и врлетне стране,

где учиниш одмор нека жито ниче,

гладна паства твоје потребује хране.

Пређи поља цветна златних ливада,

винограде, њиве, дубраве и луге,

и пашњаке травне белоруних стада,

благослови пуње, уљанике, стругаре.

Угодниче Божји, гдегод приђеш стени,

ту прекрсти штапом, нека извор скочи,

да страст мржње гаси, што се дивље пени,

и крв братску спере, и мрак  црни с очи.

Живом водом духа нек се народ крепи,

и причести Тообм, источником здравља,

исцели се кљасти, умноболник слепи,

просвети се пастви мишљу Светосавља.

Са Сатаном подлим засеј опет њиву,

ал што земља роди нек припадне Теби

гладне пастве Твоје благодети слију -

да Сатана паству превластио не би.

Нека воља Твоја, Светитељу, бива:

све што недра нашег Отечества нуде,

да се соком живим кроз корење слива

у крвоток стабла наше Родне Груде.

Са Сатаном црним у бој љути удри

јер, гле, опет Сунце земљи нашој оте

чудотворче Божји, Сатану надмудри,

врати земљи Сунце, врати зрак топлоте.