Који у црву уличном
Види себе -
Благо нама.
Тај слободан
Чулом вечитог расипника
Довлачи у дом наш
Мисли веселе
И налива нас пићем руменим.
Који неће као онај и црв
(Занимање му није земља)
Носи терет зидина,
Трулеж векова,
И поводе смишља
За сваки рад.
Али благо нама -
Умреће на нашу радост
Од неке ружне болести.
Нема коментара:
Постави коментар