петак, 4. август 2017.

Ранко Јововић

Био сам добро, упишано дијете
Мало магаре
И у магаренцету огромно главато срце
Као гуштерица
Живио сам о сувој храни
Као пчела
Скупљао сам кишу изнад родитељског дома.

Био сам болестан, рођен прије сваког датума
Размажено и размазано - птичји измет
Усред шуме рођен
Усред огромног дисања
Рат ми је сашио радосно одијело
У црном капуту сам рођен
Свијетла ока испратих једну војничину
У крвав свијет.

Био сам обично, себично, чудовиште
Онда сам пробуђен из зеленог крила
Једне божанствене жене се присјећам
Чувао сам се миришљве стоке.

Нека неко дотакне данас
Моје мртве, моје мудре усне.

Нема коментара:

Постави коментар