уторак, 15. август 2017.

Милена Павловић Барили

3.

Киша капље у собу у којој сам,
у собу која није моја,
(у нечију собу)
чује се као да миш трчи око мене.
Тако сам задовољна кад замислим
како под месецом подмећем пожар
и спаљујем га у тренутку,
видим га нагорелог како одлеће
споро и укосо
попут малих угљенисаних лептира
који овом муку ништа неће придодати.

Али, треба се причувати облака
пошто са њима
он може заувек
да нам умакне.
Дуго их се треба чувати
баш дуго
као што то и други раде.

Нема коментара:

Постави коментар