петак, 4. август 2017.

Ранко Јововић

Не перите себи очи, лице, груди,
Руке, моји лудаци -
Нека се плаше бабе-жабе и књижевници.

У зору румену
Кад оно рад, класа рани на грудвање
Изаћи ћу на Трг и пуцаћу од смијеха и здравља,
Кад се охладим од сна праведника
Убићу -
Убиће ме.

Прсти моју анархистички
Сјутра већ одавно не постоји.

1.

Чекање је робијање
Нешто женствено

2.

Самоубице су најјачи међу нама
Марко милош радоје...
И бранко је јак

3.

Мртав исус -
Ведра другарчина

Напољу вуку
Развлаче некаква цријева
Гладна и жута
Подсјећају на жуту окупацију.


Нема коментара:

Постави коментар