КОСМИЧКЕ ЕРУПЦИЈЕ - Првослав Ралић

У тами превише светлости
У тишини експлозије
У пустоши звезданој не може да се прође.

Пре петнаест милиона светлосних година
пошле су космичке ерупције ка нама
Сада их слажемо у букете и дарујемо
квазарима, залуталом путнику, тужној жени.

Путују ватре ко светлост брзе
неупаљене претходно
никада неугашене
ено их у међузвезданој мирноћи
хладне привремене за нас
а ми у вечном забораву завичаја.

Сунце све осенченије
од симбола који човека
вуку ка Земљи

Звезде све удаљеније
од пепела човека
који се не развејава
већ закопава

Месец све ближи кривој линији
од хладне лаве предене за човека
оде далеко на пету страну

У магли борави нова космичка прашина
влажна од туге
што се приближила Земљи