КОСМИЧКИ ПОСТ - Првослав Ралић

Венера је све ближа нама
Све је више сама, кључа
испарава, јарко црвена
на земљине заласке сунца личи
лава је на њој бескрајна пена
то су ужарене реке
на стотинама километара дуге
блесак грома сена
ватрене препреке, телурски покрети
космичке пруге, чудни окрети
Венере, близначке планете, земљине сете

Све више на земљу личи,
пре милијарду плавих година.
Ко и земља из пакла живот ствара
470 степени топлота разара
притисак 90 пута већи него на земљи
пуна сумпора и карбона, на небу клечи

Иста удаљеност од сунца нас раздваја
и накнадно по многим бројевима спаја
Исте смо године Земља и Венера рођени
Отуда је на реду велика космичка драма
да се јави и  поред
свог његовог стида и срама
јер отац Венере је Бог неба
зато богиња пролећа и оживеле природе
нама бескрајно треба, лепоте и љубави
никад доста, милијарду година космичког поста.