Хвала ти, песмо,
што ми лечиш ране,
на путевима мојим
стрелама задобијеним.
Хвала ти, песмо,
што ми руку пружиш
у самотно време
што ми друштво правиш.
Хвала ти, песмо,
што љубав разумеш,
у себе је примаш
и другима дајеш.
Хвала ти, песмо,
што ми снагу дајеш,
што ме увек радујеш
што у мени трајеш.
На крају, хвала ти
што иза мене остајеш,
душу сам у тебе уткао
ти ћеш да сведочиш.
Гугаљ, 2001.
што ми лечиш ране,
на путевима мојим
стрелама задобијеним.
Хвала ти, песмо,
што ми руку пружиш
у самотно време
што ми друштво правиш.
Хвала ти, песмо,
што љубав разумеш,
у себе је примаш
и другима дајеш.
Хвала ти, песмо,
што ми снагу дајеш,
што ме увек радујеш
што у мени трајеш.
На крају, хвала ти
што иза мене остајеш,
душу сам у тебе уткао
ти ћеш да сведочиш.
Гугаљ, 2001.
Нема коментара:
Постави коментар