петак, 18. јул 2014.

ДРСКИ УМ - Првослав Ралић

Како увести ред међу стотинама врста честица
које играју игре разних смерова и набоја
а и нове се рађају ненадано и без родитеља.
Тачку знамо али јој околину не препознајемо.

У милијардитим деловима секунде време гради
универзум а ко открије тајну рода у великом праску
нек дође брзином већом од светлости
да добије откривење за незнано које се утемељује.

Оканимо се јасноће ако хоћемо да вибрирамо свемир,
шта ће нам објашњење које нас тишти и не води.
Како то могу да универзалне константе буду у ходу.

По чему је важан постанак универзума ако га сам неће.

Најбоље би било да су се изгубиле силе краја
отишле на другу страну коју нећемо знати,
Можда је ту тајна привременог реда који је вечан
можда је симтерија одблесак стварног и огледала

Наилази време када се ломе конструкције дрског ума:
неће то историја постати једна наука што се своди.
Физика и Морал звоне и пате, Математика и Историја
прерачунавају моћ. Природне науке и Граматика праве стихове

Нема коментара:

Постави коментар