Споља допиру гласи,
као таласи
бурних мора:
- Распни га! Распни га!
Пилат, пун брига
тешких, мрачно гледа преда се.
Мрки облаци, кобни,
светлост сунчану гасе.
А Он, ко идеја,
чиста, бела, узвишена,
чију победу у себи носи,
стоји нем, одважан,
у колу убица,
фарисеја.
Тишина.
Цвркут птица
онемео је.
- Узмите тело моје!...
Сунце се отме за тренут један
и тужно Му плаче у коси...
Споља се чују гласи,
ко бурни таласи:
- Распни га! Распни га!
као таласи
бурних мора:
- Распни га! Распни га!
Пилат, пун брига
тешких, мрачно гледа преда се.
Мрки облаци, кобни,
светлост сунчану гасе.
А Он, ко идеја,
чиста, бела, узвишена,
чију победу у себи носи,
стоји нем, одважан,
у колу убица,
фарисеја.
Тишина.
Цвркут птица
онемео је.
- Узмите тело моје!...
Сунце се отме за тренут један
и тужно Му плаче у коси...
Споља се чују гласи,
ко бурни таласи:
- Распни га! Распни га!
Нема коментара:
Постави коментар