ЧОВЕК И БОГ - Првослав Ралић

Ако Бог у човеку није онда се у космосу крије
Бог је Један и непроменљив а човек мноштво и разменљив
Човек ко вилин коњиц живи, у сред света одломак лета
а Бог бескрајно траје, све пролази, мења се, он остаје

Бог је општост што се сам расцветава и саопштава
а човек појединачност који рођењем вене док не ућути
Бог има својства која ником не открива и не светли
а човек све мало што има настоји да истакне и пресветли

Ако је Бог Дух онда он не може бити схваћен у времену људи
јер то време отиче са њиме у јасне и видљиве празнине
човек има димензија колико свако обично тело
зато је то  биће за нестајање и неко сажето опело

Човек има хијерархију, ред, меру, покушај и крај
А Бог је биће изван хијерархије, било ког реда
без покушаја и краја, зато се човеку и нуди рај
јер све је у њему немир, незрелост, нехај и одсјај

И у Богу као и у Васиони сасвим је други садржај
него у време "великог праска" а у човековом времену
исти се мирис смрти шири као у освит његовог крика
Бог је сопстевни рам и слика а човек космичка неприлика