БОГ ХРАНИ ГНЕЗДО КОСМИЧКО - Првослав Ралић

У воћњаку богова он посматра канале.
(Енума Елиш, Сумер, око 2500 п.н.е.)

Све што је даље он је и веће
Богу ближе
то космос најбоље говори

Врх космоса се купа у сунчевом злату
ено га са Богом у расправи
што мирише на ловор и тамјан

Немир међу звездама чине Бог
и човек његов што грех и распеће размешта
све док не стигну на космичку икону

Урлик зверја у људима, у звезданом колу
утишаће само чистота васионе од одбега
и Бог што храни гнездо космичко

Грех је човека оспособио за звездано небо
његова патња донела му спознање Бога
и отада им нема престанка ни растанка

Од богова људи су добили мале ватре и кратко време
Космос је стална вечна велика ватра жуто љубичасте боје
што изгоре свако време и сваку успутну исповест

Све се на космосу и небу смањује
у људским очима и рукама то Бог наложи
а космичка моћ заштити ум, музику и ћутање

Савршенство космоса које не позанје себе
у вечној је расправи са Богом и временом