ПОЗНАЊЕ - Светислав Стефановић

С Христом у души дотакох се стана
Беде и бола. Као тешке магле
Пред позну јесен беху туге нагле
У сретање ми, уз грактање врана.

Кроз стуштен видик беху покуљали
Очајни крици глади, патње, рана:
И тешки ропот надања скрхана,
Ко силом вихра угњечени вали.

Жедан да страдам страдањима свима,
Под туђим крстом срце би ми пало -
А гле, како је бола тако мало

Ван мене! У мом срцу више има,
Јер, о! Ја познах сласт од свију већу:
Рад патње с другим мрзет своју срећу!