петак, 18. јул 2014.

ПИСМО - Драгослав Угарчина

Почињем писмо да пишем,
одакле да кренем?
Шта да ти кажем
када кроз живот лутам.

Дошла си ми изненада,
у мој живот упловила,
мој си мозак замутила,
а душу ми испунила.

Неке силе састављају
што изнутра наваљују,
друге опет растављају
што нас споља притискају.

Пишем сада зато писмо,
мало бело, мало црно,
ко облаци што високо
прошарају наше небо.

Мисао ме једна обузима:
да л је ово етапа пролазна?
У мојој је души много рана
још ми једну припрема драгана.

Па шта могу ја сада радити
ако тако, драга мора бити?
Ја ћу ране до краја носити
и ране ћу ранама лечити.

Гугаљ, 2001.

Нема коментара:

Постави коментар