Стигла је јесен.
Још необране јабуке
чекају на руке твоје,
на бербу јабуке моје.
Мрак је у соби мојој,
неко ми светло упали,
лампа у руци твојој -
да видим куда даље.
Како си знала
и како си могла,
у овом мраку
да нађеш врата моја?
Дошла си ми на крају
дугог немирног пута,
упалила ми светло -
да ме мрак не прогута.
Па нека река Морава
чува тајну наше љубави,
док ми у соби лежимо,
на небу звезде бројимо.
Чачак, 2001.
Још необране јабуке
чекају на руке твоје,
на бербу јабуке моје.
Мрак је у соби мојој,
неко ми светло упали,
лампа у руци твојој -
да видим куда даље.
Како си знала
и како си могла,
у овом мраку
да нађеш врата моја?
Дошла си ми на крају
дугог немирног пута,
упалила ми светло -
да ме мрак не прогута.
Па нека река Морава
чува тајну наше љубави,
док ми у соби лежимо,
на небу звезде бројимо.
Чачак, 2001.
Нема коментара:
Постави коментар