Када свет утоне у снове
А небо је згасло,
Ко прстима превлачи преко моје лире
Са толико моћи?
Сан ми је с очију стргнут
Придижем се у постељи;
Отварам очи и тражим наоколо,
Али нигде га не налазим.
Душа ми је испуњена дрхтавим дамарењем,
Милозвучним брујем;
Не знам који то величанствен глас
Узбуђује музиком што мисли разгони;
Не знам с каквим болом,
Срца пуног суза,
Око чијег врата желим да ставим
Своју огрлицу!
А небо је згасло,
Ко прстима превлачи преко моје лире
Са толико моћи?
Сан ми је с очију стргнут
Придижем се у постељи;
Отварам очи и тражим наоколо,
Али нигде га не налазим.
Душа ми је испуњена дрхтавим дамарењем,
Милозвучним брујем;
Не знам који то величанствен глас
Узбуђује музиком што мисли разгони;
Не знам с каквим болом,
Срца пуног суза,
Око чијег врата желим да ставим
Своју огрлицу!
Нема коментара:
Постави коментар