ТЕМА - Светислав Стефановић

Ја волим живот провођен на прагу
Света и бића, не у вреви ствари
Где сваког сенка других мрачи, квари,
И свако носи неку туђу љагу.

А каква сласт пред затворени` врати`
Трајати, с чежњом за оним изнутра,
Свом тамном чежњом ноћи наспрам јутра,
Што сав хоризонт сјајним рубом злати.

Ту значај ствари дух бића покрива;
И душе своје свет велики снујеш;
И сав ти живот праг вечности бива.

Најмањи шушањ чар открића има
И величанство тајне; и ти чујеш
Свог срца шапат о вечним просторима.