8.
ДОЛАЗИЛИ СУ
са златни еполетама
грабљивице са Севера а са Истока звери!
И тело моје поделивши надвоје
и на крају се око јетре моје посвадивши
отишли су.
"За њих је, рекли су, дим жртве,
а за нас дим славе,
амин."
И одјек послат из прошлости
сви смо чули и познавали.
Одјек смо познавали а опет
сувим смо гласом певали:
За нас је јутро у бакреном суду
и зуби стегнути све до последњег часа
мамац и невидљива мрежа.
За нас је пузање по земљи
скривена заклетва у тами
безосећајне очи
и никад никакво, никад никакво Намирење.
Браћа су нас преварила!
"За њих је, рекли су, дим жртве,
а за нас дим славе,
амин."
Али ти си у нашој руци светиљку-звезду
својом речју запалила, усно невинога
двери рајска!
Снагу дима у будућности видимо
као игру даха твога
и државу и царство његово!
Нема коментара:
Постави коментар