Начиних ватру, пошто ме је азур напустио,
Ватру да бих постао пријатељ њен,
Ватру да бих се увукао у зимску ноћ,
Ватру да бих живео боље.
А њој сам дао оно што ми је дао дан:
Шуме, жбуње, житна поља, лозе,
Гнезда и птице у њима, куће и њихове кључеве,
Инсекте, цвеће, крзна и весеља...
Живео сам само од пуцкетања ватре,
Само од мириса њене топлоте:
Бејах као брод који тоне у воду,
Као мртвац само сам једна ствар.
Нема коментара:
Постави коментар