Дрхтао је толико да га је понео ветар
дрхтао је толико да га не понесе ветар
тамо далеко
једно море
острво на сунцу
и руке које стежу весла,
умирући у тренутку кад се појави лука
и очи затворене
у морским сасама.
Дрхтао је толико много
тражио сам га толико много
у чатрњи са еукалиптусима
у пролеће и јесен
у свим шумама голим
Боже мој тражио сам га.
Нема коментара:
Постави коментар