Ко неће да умре очајава
Ко себе види мртвим утеши се
Па шта ће изаћи из тебе
Нека играчица непомична
И бела сасвим бела
И каква то просјакиња лета
Са врлинама још зеленим
Са осмехом измученим
А затим лепојка
Са рукавицама чудним
Са рукама невиним
Са челом глатким
Па какав дан
Какав поглед
Какав сан
Слепа пред сенкама земаљским
Умреће очију широм отворених
Нема коментара:
Постави коментар