И кад се ова посланица прочита
код вас, учинте да се прочита и у
Лаодикејској цркви.**
Хипопотам дивовских плећа
Трбух каља и по блату се ваља цео дан;
Иако нас на врло чврсту ствар подсећа
Само од крви и меса је саздан.
Месо и крв пролазне су среће
Потресу нервном подложни
Док праву цркву ништа сломити неће
Јер никла је на стени.
Може Хипо и грешно коракнути
Док згрће добра материјална,
Ал` црква се не мора ни макнути
Да прибави примања стална.
Никад Потам да досегне дар
С манго стабла плод у траву;
Док с оне стране мора брескве и нар
Крепе нам цркву праву.
У доба парења Хипов је глас
Час бас у тону промуклом,
А цркву чујеш сваки час
Како пева да једно је с Богом.
У сну пролазе му дани
А ноћу ловећ Хипо се мучи;
Црква се и спавајућ храни -
Божје путе нико не докучи.
Угледах Потама наједном крилатога
Са мемних узлеће савана,
Док анђела хор у славу Бога
Око њега кликће хосана.
Јагњета крв опраће га,
А пригрлиће га руке рајског мира,
Међ свецима видеће га
На златној харфи како свира.
Опран и блистав попут снега
Свих девица љубимац ће постати,
А права ће црква испод њега
У кужној магли вечно остати.
*Наш синоним за ову реч је нилски коњ; али замена речи није извршена јер је реч хипопотам послужила Елиоту као ритмичка основица за извођење надимка Хипо и Потам, са ироничним нагласком. У овој песми оштри сукоби неспојивих контраста и парадокса дочаравају гротескну визију песникове сатире на замисао о немогућем; или - како сподоба (Хипопотам) замишља чедност, апсолут и властито приспеће у стање трајног савршенства. - (Прим. прев.)
**Из посланице Св. Павла Колошанима 4/16, што појачава сатиричну алузивност на садржај "посланице" о Хипопотаму. - (Прим. прев.)
Нема коментара:
Постави коментар