ПРОЛЕЋЕ 1156.
(Стихови за музику)
Испод времешне сикоморе
безумни ветар играо се
с птицама и гранама
не обраћајући нам се.
Добар ти час, уздаху душе,
Отворисмо прса наша,
хајде, уђи, хајде - пиј
из наше чежње.
Испод времешне сикоморе
ветар се подиже и оде
ка замковима севера
а не додирну нас.
Тамјан ми и рузмарин
привиј чврсто на груди своје,
пронађи шпиљу и јазбину,
сакриј лампу своју.
Није то ветар Врбице,
нити Ускрса,
већ пламена и дима,
живота без радости.
Испод старе сикоморе
сув се ветар поврати
одасвуд одисаху дукати
а нас издаде.
Нема коментара:
Постави коментар