Тигар у замци за тигрове
Није тако гневан,
Ни реп што шиба тако миран,
Као кад душмана нањушим ја
Где у суштинској крви чучи,
Ил` с другарског дрвета виси.
Пошто проницљивости откријем зуб
Писак преко засвођеног језика
Од мржње је срадчнији,
Од првих љубави горчи,
И неприступачан младима.
У златном ми оку одражен
Глупак сазнаје да је луд.
Чик реци да нисам весео!
Нема коментара:
Постави коментар