ЉУБАВНА ИГРА ОРЛОВА* - Волт Витман (1819-1892)

Док идем крај реке (моја преподневна шетња, мој одмор),

Са неба, изненада пригушени звук - љубавна игра орлова,

Силовити љубавни додир високо у ваздуху,

Међусобно укљештене канџе, жив, жесток круг који се окреће,

Четири лепетава крила, два кљуна, ковитлава маса што се чврсто држи,

У петљама разбокореним пада, врти се, стропоштава,

Све док се над реком  не умири, ово двоје а једно, застало на тренутак,

У непомичној равнотежи у ваздуху, а онда се растају, ослобађају канџе,

Поново се на крилима чврстим полако подижу, свако на своју страну,

Она на једну, он на другу.

*Код једне врсте орлова мужјак и женка се, током ритуала удварања, вину у велике висине, међусобно укљеште канџе и, вртећи се, стрмоглављују се земљи; ако не откљеште канџе на време - што обично чине у непосредној близини тла, после чега се вину у небо - чека их сигурна смрт. - Прим. прев.