Недеља: како задовољно шетају
Та недвосмислена недељна лица;
Шешири од свиле, па те капе с врпцама,
Машне на ципелама и свесне љупкости
У понављању које замењује
Твој духовни мир
Овом неовлашћеном дигресијом.
Вече, светиљке и, наравно: чај!
Деца и мачори у уској улици;
Туга неспособна да устане
Против ове мутне завере.
А Живот, мало ћелав мало сед,
На крај срца, пробирљив, и умиљат:
Чека, с рукавицама и шеширом у руци,
Строго пажљив на кравату и одело -
Помало не трпи закашњења -
Ту, на прагу Апсолутности.
Нема коментара:
Постави коментар