7.
ДОЛАЗИЛИ СУ
обучени као "пријатељи"
безброј пута моји непријатељи
по прастарој земљи ходећи.
Али се земља није никад спојила с њиховом петом.
Доводили су
Мудраца, Насељеника и Геометра,
Књиге писмена и бројева,
сву Покорност и Моћ,
прастаром светлошћу владајући.
Али се светлост није никад спојила с њиховим кровом.
Ни пчела се није преварила да започне златну игру;
чак ни зефир, да надме беле кецеље.
Подизали су и оснивали
на бреговима, у равницама, у лукама
моћне куле и палате
бродове и друга пловила,
Законе, који одређују добро и корисно,
с прастаром мером примењујући.
Али се мера никад није спојила с њиховом мишљу.
Чак ни трачак божанског није им у душу оставио белег;
чак ни један вилински поглед није пожелео да им одузме говор.
Пристизали су
обучени као "пријатељи"
безброј пута моји непријатељи,
прастаре дарове нудећи.
Али сви су њихови дарови били
само оружје, огањ и мач.
У руке пружене с очекивањем,
само оружје, огањ и мач.
Само оружје, огањ и мач.
Нема коментара:
Постави коментар