Кад је зрели песник дошао,
Проговори задовољна Природа (округла хладна планета, са свим својим данима и ноћима), рекавши Он је мој,
Али проговори и Душа човека, поносна, љубоморна и непомирљива,
Не, он је само мој,
Онда зрели песник стаде између њих и узе их за руке;
И од тада и даље теко стоји, као онај који спаја, сједињује, чврсто држећи руке,
Које неће пустити док то двоје не измири
И потпуно и радосно не споји.
Нема коментара:
Постави коментар