Дани будућности стоје пред нама
као ред запаљених свећица -
златних, топлих и живахних свећица.
Прошли дани остају иза,
жалосни низ угашених свећа;
из најближих се још извија дим,
хладне свеће, истопљене и савијене.
Не желим да их видим; растужује ме њихов изглед
и растужује ме да се сетим њиховог првог светла.
Гледам унапред, у моје запаљене свеће.
Не желим да се окренем, да не бих с ужасом видео
како се брзо тамни низ повећава,
како се брзо множе угашене свеће.
Нема коментара:
Постави коментар