Кућа се испунила цврчцима
ударају као покварени сатови
задихано. А године
које живимо као што они куцају
док праведници ћуте
као да нису имали шта да кажу.
Једном сам то чуо на Пилиону
како брзо копају једну пећину
у ноћи. Али лист
судбине смо сада окренули
ви сте нас препознали и ми вас препознасмо
од вас са северног пола до
црнаца полутара
који имају тело без ума
и који вичу када их боли.
Али и мене боли и вас боли,
али не вичемо чак
и не шапућемо, јер
машина је хитра
у ужасу и презиру
у смрти и животу,
кућа се испунила црвчцима.
Преторија, 16. јануар `42
Нема коментара:
Постави коментар