Џакаранде су ритмом кастањета и играјући
бацале наоколо њима на ноге некакав пурпурни снег.
Све остало је другачије, па и овај
Вензбург бирократски са дуплим
кулама и двојним позлаћеним сатовима
опијен, у дубоком сну, као нилски коњ у плавом.
И аутомобили су јурили показујући
блистава леђа као делфини.
На крају пута нас је чекао
поскакујући лењо у свом кавезу
сребрни фазан Кине
Euplocamus Nychtemerus, како га зову.
А када помислиш да смо кренули поздрваљајући
срцем пуним сачме,
Кастањету Пеликана - оног
који је имао изглед пониженог премијера
у зоолошком врту Каира.
Октобар `41
Нема коментара:
Постави коментар