Из океана што се ваља, дође ми тихо једна кап
И шапну Волим те, умрећу брзо,
Дуг сам прешла пут само да те видим, додирнем,
Јер нисам могла да умрем а да те не видим,
Јер плашила сам се да бих те после могла изгубити.
Сад кад смо се срели, видели, безбедни смо:
Мирно се врати у океан, љубави моја;
И ја сам, љубави моја, део тог океана, нисмо ми баш толико раздвојени.
Гледај велико кружење, спојеност свега, како је савршено!
А мене, тебе, неодољиво море раздвојиће;
Носиће један час у различитим правцима, али нас ипак неће носити тамо заувек;
Стрпи се - само мало - и знај да поздрављам ваздух, океан и земљу,
Свакога дана у залазак сунца, за тебе, љубави моја.
Нема коментара:
Постави коментар