Усне, чувари љубави моје што хтеде да се угаси
руке, окови младости моје што хтеде да побегне
боја лица изгубљеног негде у природи
дрвеће... птице... лов...
Тело, црно усред летње жеге као грозд
тело богати броде мој, куда путујеш?
Час је кад сутон се дави
кад се умарам тражећи дубоку таму...
(Наш живот је из дана у дан све краћи.)
Нема коментара:
Постави коментар