Ноћ није никад потпуна
Она постоји увек понављам то
И пошто тврдим са сигурношћу
На крају сваке туге прозор је један отворен
Прозор осветљен
Увек по неки сан не спава
Жеља да се испуни глад да се засити
Једно срце племенито
Једна рука пружена шака отворена
Очи пажљиве
Живот један живот да се подели.
Нема коментара:
Постави коментар