Свој рад пазим и волим.
Али ме спорост израде данас обесхрабрује.
Дан ми је тешко пао. Изглед му је
све мрачнији. Стално дува ветар и пада киша.
Више желим да гледам него да говорим.
На овој слици видим сада
дивнога дечака који поред чесме
лежи, биће да је уморан од трчања.
Какво дивно дете; какво дивно подне га је
смирило да се већ преда сну. -
Седим и гледам тако јако дуго.
И поново се у уметности одмарам од ње.
Нема коментара:
Постави коментар