Кад се изненада, у поноћ, зачује
како пролази невидљива поворка
са сјајном музиком и гласном песмом -
своју судбу што те издала, своја дела
што нису успела, своје животне планове
што су оманули - немој бескорисно оплакивати.
Као да си спреман годинама, као јунак,
упути јој поздрав, Александрији која одлази.
А поврх свега, немој се заваравати, не реци како је
то био сан, како те је слух преварио:
немој се спуштати на тако залудне наде.
Као да си спреман годинама, као јунак,
као што теби одговара што си био достојан таквог
једног града,
одлучно приђи прозору
и слушај с узбуђењем, али не
преклињући и тужећи попут кукавице,
као своје последње задовољство слушај звуке,
сјајне инструменте тајновите дружбе,
и упути јој поздрав, тој Александрији коју губиш.
Нема коментара:
Постави коментар