Био је ученик Амонија Саке две године:
али су му дојадили и филосфија и Сака.
После тога је отишао у политику.
Али је дигао руке од ње. Префект је био будала
а сви око њега дрвени мудраци и уштогљени буквани:
грчки њихов - очајан, јадници.
Радозналост му привуче
помало Црква: да се покрсти
и да пређе у хришћанство. Али је брзо
променио мишљење. Завадио би се сигурно
с родитељима, до разметљивости паганима:
и они би му одмах - о грозе -
ускратили своје врло великодушно издржавање.
Међутим, ипак је морао да ради нешто. Поче да посећује
сумњива места у Александрији,
све тајне јазбине разврата.
Срећа му је у томе била врло наклоњена:
даровала му је диван изглед.
А он је уживао у божанском дару.
Бар још следећих десетак година
та лепота ће му потрајати. Затим -
можда ће опет отићи до Саке.
А ако старац у међувремену умре,
отићи ће до неког другог философа или софисте:
увек се нађе неко погодан.
А напокон, можда ће и политици
да се врати - из хвалевредног сећања
на породичне традиције,
дужност према отаџбини и друге сличне звучне ствари.
Нема коментара:
Постави коментар