1
Спушта се зимско вече
С воњем печења у пролазима.
Шест је сати.
Догорели опушци димљивих дана.
Око ваших ногу кошава савија
Блатњаве дроњке увелог лишћа
И новине с пустих тргова;
Киша у таласима туче
Напукле капке и ветроказе
А на ћошку
Усамљен фијакерски коњ
Пуши се и топће;
Затим ниче светло у лампама.
2
Јутро се враћа к себи од мириса
Устајалог пива с улице
По којој пиљевину газе
Каљаве ноге и журно улазе
У прва буновна свратишта.
С осталим прерушавањима
Која наново отпочињу,
И једна помисао на све руке
Што дижу прашњаве ролетне
У безброј намешетних соба.
3
Збацивши јорган са кревета,
Лежала си на леђима, чекала си;
И крмељиво зурила у ноћ
Што рађа чопор гнусних слика
Од којих ти је душа саткана;
Лелујале су на плафону.
Када се читав свет вратио
А зраци ушуњали кроз капке,
И ти чула врапце по олуцима:
Добила си такво провиђење улице
Какво је улица једва разумела;
Чучећи на ивици кревета,
Одвијала си хартије из косе,
Или грлила жуте табане
Длановима прљавих руку.
4
Душа му се испружила преко неба
Које избледи на рубу града,
Или га изгазе упорне ноге
У четири и пет и шест;
Кратки угласти прсти што пале луле,
Вечерње новине, и очи
Сигурне од извесних извесности,
Свест су помрачене улице
Нестрпљиве да завлада светом.
Дирну ме утваре што се свијају
И привијају око ових ликова:
Слутња нечег бесконачног благог
И бесконачно патничког.
Обриши руком уста, и смеј се;
Светови се обрћу како бабе
Што купе ивер по празним дрварама.
Нема коментара:
Постави коментар